Shlagoda s jagom

Nas projekat, iako je bilo brdo problema, se uspesno zavrsio. Ali da krenem redom.

Planirali smo da odrzimo cas o aktivizmu mladih i to u Petoj ekonomskoj. Zeleli smo da podstaknemo srednjoskolce da se ukljuce u drustvena desavanja, da saznaju sta ave mogu i sta im to sve donosi.

Nazalost, izgubili smo predavace. Jelena i Nikola su imali obaveze na fakultetu i nisu mogli da predaju. Planirali smo i da imao prezentacije, ali to je jos jedan maler. Projktor je bio zauzet. Ipak, nekako smo se snasli.

Ivana Mitrovic i Srdjan Masic su "vodili" cas uz pomoc profesorice Gradjanskog vaspitanja. Cak i tada, nismo imali srece. Autobus na liniji 54, kojim su putovali,  se pokvario pa je dosta njih i kasnilo a neki nisu ni stigli. Ipak, mi bismo bili zadovoljni i sa par njih ukoliko bi nasa prica delovala.

Odeljenje  II/2 je samo po sebi jako specificno, od ekstremista desnicara do nezainteresovanih curica i po kojeg strebera :). Pokusali smo sve njih da ukljucimo u pricu.

Vodeci se glavnim motom nase Skole, ?>!, pitali smo ih da li znaju nesto o sajtovima, portalima i organizacijama koje pruzaju imformacije i mogucnosti za srednjoskolce. Zacudilo nas je koliko su nezainteresovani i neinformisani. Ali kako je vreme prolazilo, shvatili smo i da je do toga sto oni ni ne znaju na koji sve nacin mogu da dobiju informacije.

Pitalli smo ih i kako oni vide, sta misle da je to aktivizam. Uglavnom su to bile informacije poput, studiram i radim. Zato smo im mi i predocili sta je sve to podrazumeva. Nazalost, neki od njih nisu bili zainteresovani za pricu. Naravno, bilo je i vrednica. :)

Na tabli smo im napisali koje sve organizacije postoji, gde mogu da ucestvuju, volontiraju i koji sajtovi su im korisn. Objasnili smo im i sta savaka od tih organizaija nudi za njih. Pribrizili smo im i letenje kampove i na taj nacin ih jos i zainteresovali. 

Na kraju smo odradili vezbe da im pokazemo kako izgleda planiranje projekta i kako sve mogu te tehnoike da upotrebe u svom zivotu. 

Nazalost samo neki od njih su zeleli da se slikaju... Mi se nadamo da je nasa prica uticala na njih da makar razmisle kako da poboljsaju svoj zivot.

p.s.

Mozda odradimo jos koji cas, pitali su nas ;)

Akcija skupljanja hrane za decu iz beogradskog Svratista je zavrsena i to, ako smem da kazem, vrlo uspesno. Zaista se puno ljudi javilo, hvala svima koji su zeleli da pomognu ali sticajem okolnosti nisu. Neko to sve belezi..

Ali ono sto me je fasciniralo, posramilo, ogolilo je jedan susret. Dok smo se skupljali da udjemo, stigla je jedna gospodja u pratnji tri devojcice od oko 12-13 godina. Svaka je nosila po jednu ili dve kese pune garderobe. Samo su usle, ostavile i izasle. Nisu trazile ni paznju ni pohvalu ni zahvalnost. Samo toliko. Ali ja sam morala da ih pitam.

Gospodja je inace majka te tri devojcice, ne znam da li ima jos dece, nisam se ni setila da pitam. Misleci da radim tu, odgovorila mi je na sva pitanja. Svake godine, odnosno svakog polugodista, donira u Crkvu odecu svoje dece. Ali ove godine, nije stigla na to prikupljanje. Cula je da postoji Svratiste i samo je dosla da donese. Nije bila sigurna sta jos treba. Rece kako ce da pronadje iskoriscene udzbenike ali ne zna da li je to potrebno. Zbunjena, kao da je ucinila nesto pogresno nije ni razumela zasto je sve to pitam. A ja nisam mogla da verujem da takvi ljudi zaista i postoje.