Pre tacno dve godine rodila se Shlagoda. Vetil za burne besane noci. Ili teska sumorna jutra. A sta sada? Da li ista od toga je vredelo? Da li to jos neko pamti? Ili je sve zaista samo par pixela...
Kazu da je emociju nemoguce prenet preko poruke. Ja kazem zavisi kome pises. Da li je zaista sve tako lako? Lako da zavolis, da prebolis, da zamrzes? Da prosto budes covek? Sta radis kada jednostavno se umoris od svega i ne vidis smisao ni u cemu?Tada se ubijes? Kako pronaci smisao zivotu i treba li ga uposte traziti? Mozda je to sve samo u cinjenici da se ima previse vremena za razmisljanje.
Zivot je kao ples. Ukoliko mislis na korake, izgubices ritam, a bez njega nema plesa... Igrajte Bluz ... Dosta je bilo sumornih taktova.
